Zaposleni u Srbiji često se pitaju da li postoji zakonski definisan razmak između dva bolovanja i kako se ta razlika tumači u praksi.
Ova tema je posebno važna za one koji imaju češće zdravstvene probleme ili duža bolovanja, jer razmak može uticati na isplatu naknade i obračun radnog staža.
U ovom tekstu objašnjavamo koliko dana mora da prođe između dva bolovanja, šta se dešava ako se razbolete ponovo, i kako to regulišu poslodavac i lekarska komisija.
Postoji li zakonom propisan razmak između dva bolovanja?
Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, ne postoji tačno definisan broj dana koji mora da prođe između dva bolovanja.
Međutim, u praksi se vodi računa o kontinuitetu bolesti i novom uzroku bolovanja.
Postoje dve situacije:
- Ako se bolovanje otvara zbog iste dijagnoze, smatra se nastavkom prethodnog bolovanja, čak i ako je između njih prošao samo jedan dan.
- Ako se bolovanje otvara zbog nove dijagnoze (npr. povreda ili nova bolest), tada se tretira kao novo bolovanje, bez obzira na razmak.
Dakle, razmak nije propisan zakonom, ali razlikuje se u evidenciji Fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) u zavisnosti od razloga za bolovanje.
Uloga lekara i komisije RFZO-a
Porodični lekar može sam da otvori bolovanje do 30 dana.
Za duže odsustvo sa posla, potrebno je odobrenje lekarske komisije RFZO-a, koja prati kontinuitet i opravdanost bolovanja.
Ako se bolovanja otvaraju učestalo (više puta mesečno), komisija može zatražiti:
- dodatnu medicinsku dokumentaciju,
- mišljenje specijaliste,
- kontrolu u domu zdravlja.
Cilj ovih provera nije kažnjavanje zaposlenih, već sprečavanje zloupotreba i potvrđivanje realnih zdravstvenih potreba.
Šta se dešava ako se ponovo razbolite ubrzo posle povratka na posao
Ukoliko se razbolite u roku od 30 dana nakon prethodnog bolovanja, novi period bolovanja se računa kao nastavak prethodnog, ako je dijagnoza ista.
U tom slučaju, poslodavac i dalje snosi trošak naknade do 30 dana, a zatim se refundacija prenosi na RFZO.
Ako je uzrok drugačiji (nova bolest ili povreda), bolovanje se vodi kao novo, i ne postoji obavezan razmak između njih.
Isplata naknade između dva bolovanja
Naknada za vreme bolovanja zavisi od uzroka odsustva i trajanja:
- Za prvih 30 dana bolovanja, naknadu isplaćuje poslodavac (najmanje 65% prosečne zarade, a kod povrede na radu 100%).
- Nakon 30 dana, naknadu isplaćuje RFZO, direktno ili preko poslodavca.
Ako novo bolovanje počne odmah nakon završetka prethodnog (npr. sledećeg dana), isplata se nastavlja bez prekida, jer se tretira kao produžetak.
Česte nedoumice zaposlenih
1. Da li mogu da otvorim novo bolovanje odmah posle prethodnog?
Da, možete – ako postoji medicinska osnova i potvrda lekara.
2. Da li bolovanje prekida radni staž?
Ne, bolovanje ne prekida radni staž. O tome više pročitajte u članku 👉 Da li bolovanje ulazi u radni staž.
3. Mogu li dobiti otkaz zbog učestalih bolovanja?
Zakonski, ne možete – osim ako se utvrdi da zloupotrebljavate pravo na bolovanje.
Kako izbeći probleme sa poslodavcem
- Redovno dostavljajte dokumentaciju o bolovanju (doznake, izveštaje lekara).
- Uvek prijavite tačan uzrok i dijagnozu – lažno prikazivanje može izazvati disciplinske mere.
- Ako očekujete duže odsustvo, obavestite HR službu ili nadređenog unapred.
- Vodite kopije svih izveštaja – korisne su ako dođe do spora sa poslodavcem ili RFZO-om.